Pesnik u meni - da ili ne

Sedamdeset pet godina – puno zvuči, pesnik u meni miruje, drema, čuči ! Tri frtalja veka pesnik spava, rima ili pesma se ne javlja ! A onda za dve i po godine, stiže dvesta pedeset dve pesme ! Smislio sam većinu vešto, lako, ali ih pišem pažljivo, polako. Tek po neka pesma nije išla glatko, a traženje tih rima je bilo slatko ! Za mene je još veće čudo da teme, obrađuju razne, čak čudne probleme ! Neki poetski sufler u meni čuči, jer ni jedna pesma na drugu ne liči ! Možda skladne rime stižu iz daleka, pošto se nekad čuje tiha muzika. Ipak mislim da pesmice sam ne smišljam, već da nekog moćnog pomagača imam ! Jer sve tako lepo, skladno zvuči, kao da je još neko u priči ! Ili možda rime stižu sa neba, pa im za dolazak vremena treba ! Možda sam sve životne probleme savladao, da bi ove rime i pesme vama napisao ! Rime mi stižu zorom, u fijakeru starom. Biram ih iz zlatne kofe, i slažem u moje strofe !